"Mrzim kad mu ljudi daju poklone i popuštaju mu jer je tako sladak. Normalno da je sladak, ali je i jako pametan i zna kako to iskoristiti da dobije što želi", piše uz ostalo mama dječaka s Downom na svom blogu

 

Hrabra Kat otvorila je dušu i na svom blogu iskreno progovorila o tome kako se snalazi u ulozi mame dvogodišnjeg Parkera koji ima Down sindrom. 

1. Mrzim kada on koristi svoje slabe mišiće kao izliku da dobije poseban tretman. To nije ispravno ni fer

Iako većina roditelja kaže da je to sasvim normalno ja ipak mislim da nije baš zabavno nositi uokolo dijete od 14 kilograma. 

2. Mrzim kada ga pokupim u jaslicama, a on stoji okružen prijateljima koji nešto govore i pri tome izgleda jako uplašeno. 

A zapravo znam da je sve u redu i da mu je takva situacija samo malo 'previše'. On se odlično slaže s drugom djecom i obožava boraviti na igralištu. 

3. Mrzim kad mu ljudi daju poklone i popuštaju mu jer je 'tako sladak'

Normalno da je sladak, ali je i jako pametan i zna kako to iskoristiti da dobije što želi. 

4. Mrzim kada opet moram gledati isti film

... jer sam prelijena da napravim kartice za vježbanje komunikacije. Radije si opet pogledam 'Kralja lavova' ili 'Frozen'. Napraviti ću ih ja, kad-tad. 

5. Mrzim kada ne pojede večeru pa mu moram davati posebnu hranu

To mi stvara osjećaj da sam loša mama, a onda se sjetim da je kao mala i moja sestra bila jako izbirljiva. 

6. Mrzim kada zaboravim 'pripremiti' ljude na činjenicu da moj sin ima Down sindrom pa im moram sve objašnjavati 'u hodu'

Nije to meni problem, ali me ponekad užasno iscrpljuje. Zato i koristim društvene mreže da bih senzibilizirala okolinu u kojoj živimo. 

7. Mrzim kada moram Parkera ostaviti da spava sam sa zatvorenim vratima

Kada sam saznala da moje dijete ima problema s disanjem za vrijeme spavanja čitavih 16 mjeseci sam provela pokraj njega dok je spavao jer me bilo strah da će se nešto dogoditi. 
Prošla je već godina otkada ne koristi bocu s kisikom, ali ja se i dalje bojim... 

8. Mrzim kada smo na igralištu i kada shvatim da još djece ima isti problem

Mrzim to jer znam što Down nosi sa sobom. Znam kako je toj mami teško i kroz što prolazi. 

9. Mrzim kada brinem zbog budućnosti

Iako znam da će sve biti dobro jer ću se osobno potruditi da tako i bude, uvije postoji određena doza straha koji mi ne da mira. 

10. Mrzim kada shvatim da su prošle već dvije godine od kada mi se život u potpunosti promijenio

Imam 30 godina i trebalo mi je jako dugo da naučim što je to empatija. To je jednostavno kada se stavite na tuđe mjesto i shvatite kako se ta osoba osjeća.. 
Svaki put kada netko novi shvati da moje dijete ima Down sindrom pokuša shvatiti kako je toj osobi. Isto tako, pokušam shvatiti kako se moja kćer osjeća kada se brine za brata, a nije mi svejedno ni kako je ženi koja me želi pustiti ispred sebe u redu u trgovini. 

No dosta o tome, imam ja posla – malo dijete i stvari koje moram obaviti.

Izvor: Magazin 

Objavljeno: 03.06.2015